Укупно приказа странице

Портал Сазвежђа З

Портал Сазвежђа З
Заветине

ПОДВУЧЕНО. Претплата

ПОДВУЧЕНО. Претплата
ЉУДИ МЕСЕЧЕВЕ СВЕТЛОСТИ. - Приватни књижевни часопис. Годишња претплата на онлајн верзију 2000,00 динара. Уплата се врши преко Пост нета на тел. уредника + 381 3006950, са обавезним именом и презименом претплатника и кућном адресом. Претплaтник добија на поклон и два годишња приступа локацијама које су заштићене (нејавне, затворене), по свом избору

Докажите!

Докажите! Један од начина да помогнете правим независним медијима у Србији, Порталу Сазвежђе З, Немогућим "Заветинама" (немогућим јер опстају у немогућим условима!) је да се претплатите на неки од часописа "Заветина", или од књига - које су скоро свуда блокиране по Србији. Докажите да вам је, доиста, стало до стварно независних медија и независних издавача!

ВЈЕРУЈУ

КОЛО. У колу смо једнаки
– Коло има велики саборни потенцијал за све житеље Србије. Данас нисмо довољно свесни значења које оно има. Извођење кола је парадигма једнакости, која је базирана на поштовању узајамних различитости, јер у колу смо сви једнаки и док играмо коло, превазилазе се све границе, етничке дистанце, конфесионалне и религиозне разлике међу нама, статусне, социјалне, економске, професионалне, родне, старосне разлике. Држањем за руке, кроз играње кола, остварујемо заједништво – објаснила је Селена Ракочевић, етномузиколог и професор на Факултету музичке уметности, на недавној конференцији за новинаре у Етнографском музеју, коју је пренео Танјуг. Она је подсетила да коло тек последњих деценија поприма значај који данас има и поменула је „моравац”, „кукуњеш”, „жикино коло”, „моравско коло”, док последњих деценија доминира „ужичко коло”. – Коло је попримило препознатљиву функцију српског националног идентитета и због тога се у народу назива „српским колом”, колоквијално „колцем” или једноставно „коло” – рекла је Селена Ракочевић, али је појаснила и да се Унескова номинација не односи на „влашко коло”, „чачак”, „бугарку”, „мало” или „велико коло” са територије Војводине.извор: Политика

четвртак, 17. мај 2018.

Госпојинске свечаности 2015 - Бора Дугић

Mitar Vasic i Bora Dugic

Bora Dugic skakavac

Зашто сам на овај дан тужан?


Главна сеоска Слава Мишљеновца ( у коме сам рођен) је Спасовдан. На Велики четвртак, први дан Заветине, село као да је замукло. Пред капијама су лимузинед гостију, али људи нигде.
   Некад није било тако.
   Кренули смо аутом до манастира Виовница, преко Кучева, Кучајне, Мелнице.
   Успут смо застали крајх неких кућа, самљених и напуштених.

..  Кућа крај пута. Ту је неко некад живео. Никад нисам свраћао, али сад смо застали...



..
Тако изгледа са стране окренуте северу. А овако на јужној страни.



..   Мала шумска кућица. Две просторије. Скинута улазна врата. Прва соба је за људе, породицу. Друга има јасле, где је могао да стане  пар волова и коња. Шта је тим људима требало више. Лепо имање на ападини изнад пута. Стотине кошница на том имању...
    Кренули смо даље. Форд лако савлађује успон, али стока, волови, пешак? Није лако било превалитуи тих двадесетак и кусур километара према Петровцу (на Млави).
     Зауставили смо се после десетак километара, крај једног бунара крај пута, врх је брда, а вода на тринаест метара. Нигде никог. Има и сто са клупом иза бунара. Захватио сам воду, чудно, има укус муља, значи да бунар није годинама чишћен... Ко га је подигао, када? 2007?
На имању јужно од бунара у прашуми кућа, али без крова. Пробијам се кроз шибље, и воћњак ко зна када напуштен, можда пре тридесет година? Видим нешто - што ме толико растужује, слику апсолутне напуштености, на изузетном комаду имања, смештеном на терасастој падини. Отпао кров. кућа плотара. Около ње овако дебеле шљиве, и друго дрвеће, ораси, липе, све што је човеку потребно. Дрвеће расте и чува успомену на власнике о којима појма немам. Заустављају се неки људи које не познајем, поздрављам их и питам како да дођем до куће Жике из Рановца. Кога Жике? - Па постоји један једини, Макуљевић. Објашњавају ми, не питају ме откуда знам Макуљевића. Ретко сам пролазио овуда, у животу. Требало је чешће. Један од тих Рановчана откривца крај бунара дивљу метвицу, вади нож и ископава неколико струкова метвице, лековите биљке, да је пресади на свом имању. Одлазимо пре њих...

...  Ето остатака те куће о којој причам, и коју раније нисам примећивао. Увек сам некако журио и у журби губио из вида такве ствари.




...




























..

.

.

.

.
Није мали број таквих примера пропадања и напуштања животног простора у овом крају велике виталности. Војвода Карађорђев из Првог српског устанка Пауљ Матејић је из првог села на нашем даљем путу, село је не лепом месту и довољно удаљеном од главних путева и Турака, што се каже. Мелница се граничи са Витовницом, опет једним прелепим селом у овом крају, са  познатим манстиром, краљевском лавром. Којој је ктитор српски краљ Милутн... Села као из сна, лепо одабрана...
    У тим селима има, наравно и лепих кућа, и ограда, и људи, и процветалих липа, и процветалих стабала руја, светог дрвета ових крајева.
    Наша патрола, тј. Патрола Портала Сазвежђа З зауставља се у манастиру Витовници, тј у клисури реке Витовнице, на кладенцу Св. Јована. Нисмо журили, не. Иако је велики празник, гле, за неких сат-два колико смо се задржали, није било ни четири душе (посетиоца, рачунајући и нас)...
    Зашто сам на овај дан толико тужан? Због много чега. И због онога што сам испричао, и што нисам испричао, понајвише због многих уочених ствари између редова...
     Зову је требало да дођемо овде да беремо за сируп, јер има тако крупне цветове. А стене около манастира, и одјек кукања кукавице, и жубор реке у човека уносе неки неизрецив мир...

..

---

..
    = извор: Патрола Портала Сазвежђе З

Уторак, 19. август 2003.

ВЕЛИКА МАГАЗА, јуче (Кућа Лукића, Мишљеновац, Звижд)

(...
Уторак, 19. август 2003. (Л. Б.)* 22:10 ч.

Припремио за штампу (часопис) ЗАВЕТИНЕ Плус ултра 25-30 /2003.** Одштампане корице.
Несносна врућина, тропска. Лето без кише.
Звао Ш. - Овде олуја, сломила саксије са цвећем.
Купио нови телефон...

(...)
ЗАВЕТИНЕ  15 - 20/ 2003.
Рачуница. Припрема. Штампа...
Добит?

Једна свеска у сивом. Бележница. "Уметност махагонија".
Ова свеска у торби........
Страховито спарно.

Кажу да ће овакакв бити и октобар. Бабље лето.
Харп-лето.
Прсла ми нова сијалица. Пала у лавабо. Разбила се у парампарчад.

       Око 23 ч.
Разговор са М. Ускоковић.
Тражи "Трећу Србију".***
Да поклони примерак пријатељу који живи у Паризу.

Препричава се и куди у УКС мој есеј штампан у Липару о ... у суштини превредновању...

Слике из Горњег Звижда, предвече, јуче... Волуја. Снимак Б. Веддер

__________________________

   * Лабудово брдо. Уочи вашара у Раброву, Преображења.
    ** Часописи које сам издавао и штампао те године, 2003, без - понављам - ичије помоћи. Три часописа. Усудио сам се. Понекад и гладовао због часописа. Јер су професорска плата и дечија породична пензија биле недовољне и за најскромнији живот. Да ли сам припрема и издавао о свом трошку те часописе због добити? Не због зараде, каква црна добит и зарада! Због културне добити. Часописи тог времена, који су још увек излазили, редовно или с времена на време, али о туђем трошку, били су најодвратније "културно смеће" Србије, јер су углавном били огавна гнезда културњака-секташа, тј. разговарали су са собом.
   У суштини, мали је број људи схватао у Србији шта радим, али и ти људи који су схватали, нису ништа учинили да ми помогну, да ме подупру. Напротив. Требало би, једном, и о томе детаљније, и без длаке на језику писати.
   Сви су хтели џаба, и потајно и хонорар, бесплатне примерке.
   Правили су се, као да појма немају како уопште успевам да  припремим и одштам тај симболични број штампаних примерака.
   Видим где сам грешио после 15 година. Требало је заузети став и никоме никад не дати џаба ниједан број мојих часописа.
   У суштини ја сам почео да разабирам страховит и погубан утицај жилавог и апсурдног титоизма, који је упропастио неколико генерација, а књижевнике посебно...
   Требало је да почнем да објављујем своје дневнике и бележнице, и мемоаре, уместо штампања часописа.
    А не да ширим некакве концентричне кругове "Заветина", где су се брзо ифилтрирали разноразни тобожњи "сарадници" и искрени  ствараоци. ..

   *** Први број изашао и промовисан на промоцији, у Београду, мојих Сабраних радова УМЕТНОСТ МАХАГОНИА, неколико месеци после неочекиване смрти наше мајчице Наталије (2003). 
     (16.05. 2018)

Исто, Горњи Звижд


        = извор: ИЗ НЕОБЈАВЉЕНИХ РУКОПИСА (МИШЉЕН. МИШЉЕНОВА ЗАГРАДА)     

среда, 16. мај 2018.

Много непознаница

(...)
Толико паучине у нашој кући на селу. Као да је луче не пауци, него време, године, смрти блиских бића... Бришем паучину, где год је угледам... али она као да се појављује поново и поново... заинат...

Понедељак, 14. јули 2003. Око 22: 42 ч

Телефонирам , и питам.
-  Како си? Где си?
Каже име варошице на југу Србије.
Откуд тамо?
- Како си?
- Лоше... не могу више...
Болест... Да ли  говори о болести?*
- Јавићу ти се сутра, кажем. - Води рачуна о себи...
- Више нема о чему да се води рачуна...
-  ??!!

  ____________

      * Петнаест година касније, уочи Спасовдана 2018. године, помишљам, можда је, још тада, знала, за своју,  потајну и подмуклу болест, која ће је однети у неколико месеци, крајем јуна 2016. Много је непознаница. Бог да јој душу прости...

ДИПЛОМАТИЈА КВИНТЕ, "ВЕЛИКИХ"



 Неће бити компромисне понуде Запада за Косово
За водеће западне земље независност КиМ је завршен процес, што потврђују чињеница да ће Еулекс од 15. јуна имати саветодавну улогу, као и све отворенија подршка формирању тзв. косовске војске -

КОМЕНТАР : -  Василијепре 11 сати. -  Највећи проблем је што је за Америку и Запад статус Косова решен и о томе не желе да разговарају и, како незванично сазнајемо, највише што нуде Београду јесте формирање Заједнице српских општина, што је дефинисано Бриселским споразумом. Треба реци народу у цему је проблем.    Када дипломате великих дрзава несто признају онда се готово никада не врацају уназад без обзира дали је уцињена греска или не ради кредибилности дрзава и њихових дипломатских представника. Србија немозе признати Косово јер се ради о историјској и духовној вези и вазности Косова за српски народ у будуцности а осим тога ту је и правна резолуција цовецанства то јест УН 1244. Косово није нека приватна твртка која се након пропасти ликвидира и престаје постојати за бивсег власника или се регистрије под другим именом неког новог власника.Западне дрзаве се понасају према Косову као да се ради о приватној фирми. То је филозофија економије а не зивота и духа народа.
Неће бити компромисне понуде Запада за Косово
За водеће западне земље независност КиМ је завршен процес, што потврђују чињеница да ће Еулекс од15. јуна имати саветодавну улогу, као и све отворенија подршка формирању тзв.косовске војске

уторак, 15. мај 2018.

RIJEKA PIVA / THE RIVER PIVA / AUTHOR ZDRAVKO VELIMIROVIC

Olivera Katarina Djelem,Djelem

MOSTAR SEVDAH REUNINION - CUDNA JADA OD MOSTARA GRADA

Nijemi svjedoci vremena, stari bosansko-hercegovački gradovi



Muzika : Ravel - Bolero
Izvođač : Andre Rieu I sva mi Bosna Sanjam da Bosnom tumaram uzduž i poprijeko, sa štapom u ruci, pješice. I da se s tog elizejskog lutanja ne vraćam. Ubošnjen zanavijek. Usjenjen. U san zanesen. Snajka me, sanjam, boščalukom darivala. Ćaća, reče, evo ovo, neka ti se u putu nađe. Za sve što jesam. Za moj čardak ni na nebu, ni na zemlji. Za moju ubitačnu tugu, kojoj lijeka niđe nejma. Za moj jad. A u boščaluku jedna presvlaka, jedna majčinom rukom tutnuta jabuka (otkud ti, mati?) i sva mi Bosna: Sa svim putovima i puteljcima, sa svim vodama i livadama, sa svim brdima i brdeljcima, sa svim proplancima i klancima, sa svim pjesmama, razgovorima i šutnjama, s djecom, s omladinom, s ostarinom, sa svim radostima i tugama, nadama i nadanjima, sa svim narodima i vjerama, sa svim gradovima, kasabama, selima i zaseocima, sa svim mahalama, sa svakom čaršijom, i s Baščaršijom, sa svakom ulicom, sokakom i ćorsokakom, sa svim džamijama i crkvama, sa svakom kućom (i s onom u brdu iznad Nemile, pred kojom svu noć tamu razgoneći svjetiljka gori), sa svakim dvorištem i avlijom, sa svakom okućnicom, sa svim pašnjacima (na Vranici, na Vlašiću, na Zvijezdi, na Borji, na Romaniji i Glasincu, na Čemernom, na Grmeču, na Kozari, na Motajici, na Majevici), sa svakom kravom, ovcom, konjem, psom, vukom, sa svakim međedom, sa svakim zecom, jazavcem i ježom, sa svakom lasicom i lisicom, sa svakim mravinjakom i osinjakom, sa svakom kokoši, pijetlom, sa svakom patkom i guskom, i kozom, sa svakim mišem (brašnarom, poljarom i slaninarom), sa svim mačkama, kućnima i okokućnima, sa svakom vranom, čavkom i svrakom, sa sjenicom i žunom, sa svakim čvorkom, kosom i vrapčićem, s jastrebom i lastavicom, s golubom i s grlicom, s visokom ševom, sa svakom biljkom, sa svakim jaglacem, sa svakom čuvarkućom, sa svakom granom jorgovana, sa svakim grmom ruža, sa svakom lijepom katom, sa svakom lijehom, sa svakim u bašči božurom i sa svakom baščom (od Kostajnice do Fojnice i od Zenice do Srebrenice), sa svakom vlati trave, sa svakim žitnim klasom, sa svakim kukuruznim klipom, sa svakim drvetom, sa svim oranicama i sa svim voćnjacima, sa šljivicima, sa svakim kamenom, sa svakim grumenom zemlje, sa svakim vremenom i nevremenom, sa svakim oblakom i svakom vedrinom, sa svakim lahorom i svakom vjetruštinom, sa svakim potočnim žuborom, sa svakim glasanjem česme, sa svakim zujem pčele, sa svakom gorskom jekom, sa suncem na danjem nebu, s mjesecom na nebu noćnom, s vlakom što tutnji kanjonom Bosne, tamo kod Vranduka, s Vrhbosnom i s Donjim krajem, sa svakim putnikom, sa svakim domaćinom, sa svakom majkom i stramajkom, sa svakim đedom, sa svakom sejom i bratom, sa svom čeljadi i unučadi, sa svima živima i sa svima mrtvima, sa svakim grobom i sa svakom kolijevkom. Takvim me snajka boščalukom darivala. Pa ti vidi, kaže, što ćeš i kamo ćeš. Tako eto sanjam da Bosnom tumaram. Mir sebi da nađem. Smirenje. Mjesto počinka. Dom vječni. Zdravko Malić, 1995.


Категорија
Људи и блогови

Olivera Katarina - Niška Banja

Danica Krstic - Pod gorom se setalo devojce - (Audio 2017) HD

Milovan Danojlić: "Na televiziji radi polusvet."

понедељак, 14. мај 2018.

Шта да се ради?

(...)

Почетком јуна  2003. - Тржиште- Трговина некретнинама. Цене у плаћеним огласима нереалне. Два пута, и пет пута веће од реалних.
   Размена новца. Затворене мењачнице. Негативне мисли.  Компјутер ће ми поправити тек кроз две недеље! Шта да се ради?
   Мачак стар. Али бистре очи, поглед: гледа ме право у очи.
   Купио нов телефон...
   Не могу да спавам.
  Тржишни барометар.
   У уметности: или или. Неам средине.
 
   Нови живот не почиње продајом стана. Ех, кад би ишта добро почињало продајом...

фотографија Бранке Веддер






































    = извор: ИЗ НЕОБЈАВЉЕНИХ РУКОПИСА (МИШЉЕН. МИШЉЕНОВА ЗАГРАДА)

петак, 11. мај 2018.

Спрудњајка, комшије, понекад у предвечерје /БелаТукадруз


Понекад, у ведро предвечерје, уз љуту, проведемо испред Велике магазе, тј. испред собе у којој сам рођен, неко време, уз разговр, опуштени. Разговарајући о стварима које нас тиште, али и о свакодневним проблемима, или о успоменама, које одједном, одбејзд усјрсну, и слете, као спрудњајка, насред дворишта. Ту птичицу која скакуће по спрудовима крај Пека, сад посматрамо како лови у нашем дворишту испод јела муве или црвиће. (Негде је зову и чобаница, јер радо прати овце, стада, слеће на овчија леђа и лови муве.) Нешто је поплашило и полете на врх суседовог крова: на слици издалека увећана, као да је голуб...

..
Драган је неких осам година млађи од мене, бори се, и свашта зна и о животу о п биљкама, воћу и лозама, као ловац доста је тога доживео и запамтио. Прича нам како су му рупара, умало убили јазавци, који су се много намножили....

Лоза крај које стојим произведена је у његовом винограду. Расте на месту једне оскоруше, која се осушила.


..
Људи се све мање друже, па и комшије на селима. Али. то са нама није случај. Добар комшија је нека врста земаљског анђела.


..

.. У чему је разлика између неба јужне Шведске, око Бороса или изнад Гетеборга, и Мишљеновца, или неба изнад Доњег Звижда у једно овакво мајско предвечерје?  У пругама на небу: у Шведској много има тих злокобних сребрнастих пруга на небу, које се шире као дим, као магла, и затварају северно небо... Овде барем имамо мало више топлине, светла, сјаја и илузија, надам се...  (10.05.2018)

четвртак, 10. мај 2018.

Best of Underground - Emir Kusturica

RUMUNSKA SVITA ( ODLIČNO ZVUČI )

Стања / БелаТукадруз

(....)
(одломци)

цвет краставца

Недеља, 5 мај 1996.  9:00.
Бојазан.
Бол, тих, у грудима.
У раменима..

*
Пејсажи у роману "Др Живаго"... скоро је завршено све у рукопису "Свеска ХОМОЉСКИ МОТИВИ".

Око 14. Завршио.
Побио туце бубашваба.
Почистио кухињу.

** се јавила из "Клуба". Чудан глас...
Вратио се Одоздо. 22 часа. Из пакла....
Бесмисао живота у градовима у време транзиције.
Бесмисао живота у селима човека без салаша и воље... (...)

Лишај на ћерамиди


   = извод, из НЕОБЈАВЉЕНИХ БЕЛЕЖНИЦА...

        



Vilinsko Kolo - Barcelona Gipsy balKan Orchestra feat. Bora Dugić - Live...

UŽASNI NATO GENERAL PRETI SRBIJI!!! Gube živce zbog Ruskog uticaja???

NATO PRETI SRBIJI - ZAZALICETE ZBOG ISTRAGE O BOMBARDOVANJU? EVO ISTINE..

среда, 09. мај 2018.

Из МОАРЕ ОЦАСКЕ (Наличја) / БелаТукадруз

Велика магаза (Лукића, Мишљеновац, ових дана. Снимак Бранка Веддер, мај 2018)



5

(Субота, 4. јануар 1997.)

... То је та музика, која помаже и оном који
копа све дубље, и који је стигао до куће
од плавца камена у багремару налик на малу цркву,
до дворана огромних подземног дворца
(понегде урушен зид од цигле)

До Учионице. И Чувара

Љубавница бежи уз неко степениште у таму...

И затим истрчава гола у некој другој просторији.

То је та музика, која осветљава стравични подземни град и један
планински венац, и једно бело девојачко лице из ране младости. То је
та музика која као пролеће многе пупољке расцветава...

6

(Истог дана, увече)

...Адамов "пелцар" се примио,
окалемио је дивљу трешњу,
иако су му се смејали момци
и девојке и чудили се –

Ко је овај брадоња
и шта хоће?

Кућа светих ратова лупа,
пролупала је...

Трас! Дранг!
Дранге, дранге!
Уаааааааааа!
Зззззззззззз!
Ррррррррррр!
Крррррррр!
Прррррррр!
Та!та!та!та!
Бо!бо!бо!бо!
Вррр!Бррр!

           = извор: Из НЕОБЈАВЉЕНИХ РУКОПИСА СРПСКИХ ПЕСНИКА, тј. "Моаре оцаске" ("Хајдучке воденице") БелеТукадруза
М. Лукић у родном дому. У еуфоричном расположењу. Снимак Б. Врддер)


Tango Flamenco (ARMIK)

Carlos Gardel Argentine Tango Argentino A media luz - Accordeon Accordio...

DUNAVE DUNAVE

DUNAVE, DUNAVE

Moja lepa Srbija "Veliko Gradište" epizoda 2

Moja lepa Srbija "Veliko Gradište" epizoda 1

уторак, 08. мај 2018.

ПРИЧА О ГНЕЗДАШЦУ / БелаТукадруз

То је некад било гнездо ласта. Док су мати и отац били живи. И док је у шталама и свињцима било стоке (крава, свиња). После ту гнездо запоселе генерације славуја и царића.
   Тренутно су чувари овог гнезда ... ови брижни родитељи.

   Снимак Бранке Веддер






































Дворишни орах је остарео...







































..






































Али и даље стреми у висину.
..












































































Стари орах нам на свој начин без речи преноси велику животну мудрост о обнови и вечности живота ..

А то је опет можда и прича о вечним капијама живота. О паучини и гнезду, далеко од  урокљивих очију света, других.
..


..

.
Кроз прозор се, овај, види, сав наш јад, паучина, и туга, садашњост и прошлост неописана!

..

.. Ето угла из кога гледамо, али и сликовитог приказа судбине. Мрежа паука. Муве.

..

.. И да није овог гнезда, славуја или царића, и тог кљунића који вири из њега, под гредама сувљим од костију...Багремовим. Поглед би нам био мрачнији од мрака...

...
Чувар гнезда је не вечној стражи. Чува живот младунаца у гнездашцу који још нису добили ни паперје...
Касно сазнах у сутон да је преминуо наш сеоски поштар у пензији, мој школски друг Жиде Пајкић, нека му је вечна слава...

Живот неко увек чува, да не би био украден.не уништен. Смрт не уништава живот, само му даје значење, смисао..

Dr Dragan Škobalj: "Mi se nalazimo na ivici kolapsa, prete nam ozbiljni ...



Српски Колектив  Објављено је 06.05.2018.
Pogledajte novo izdanje emisije "Autoritet", gost je bio vodeći srpski stručnjak iz oblasti energetike i privrede, prof. dr Dragan Škobalj. Razgovarali smo o stanju privrede u Srbiji, o interesima Kine u Srbiji, o posledicama primene neoliberalnog koncepta kapitalizma na Srbiju i о još puno zanimljivih tema. Sve to možete pogledati u ovom veoma zanimljivom i interesantnom intervjuu. Autor i voditelj emisije: Dragan Filipović Produkcija: TV Srpski Kolektiv (maj 2018.)

др Радомир Батуран: Без етике нема ни еститике

недеља, 06. мај 2018.

Vuk Karadzic Vancouver, Igre sa Kosova (Binacka Morava) 2016

СР КАРЛОВЦИ ЂУРЂЕВДАНСКИ УРАНАК 2017

Vila - Djurdjevdanski uranak (Grmec)

Danica Krstic - Ja izlezi Gjurgjo-Macedonian song live

Danica Krstic-Site Devojcinja-MACEDONIAN SONG

TO Vila: Đurđevska kišica i ciganski uranak

среда, 25. април 2018.

U stećku je tajna Bosne



Katarina kosača
Објављено је 21.04.2013. - Pokušala sam slikom i riječju predstaviti, pojednostaviti i približiti običnom čovjeku ovaj zaista fascinantan dio bosanske historije, prekriven velom tajni. Koliko je to bilo moguće - izbjegnute su često monotone historijske brojke, predugački tekstovi, od toga napraviti jednu toplu ljudsku priču, te skrenuti pažnju na našu nebrigu o nečemu tako veličanstvenom i jedinstvenom u svijetu. Zaključke ostavljam arheolozima, historičarima i naravno -- gledateljima. "Ono što je Kineski zid za Kinu, piramide za Egipat - stećci su za Bosnu i Hercegovinu" pr.dr. Enver Imamović, arheolog i historičar Muzika : Bosnian Kingdom, Mille Anni Passi Sunt (hiljadu je godina prošlo), Corvus Corax

Tekst : više izvora

Katarina Kosaca Kotromanic bosanska, HRT4 (31.03.2016)

Potvrda srpskih povlastica dubrovačkoj vlasteli

Dubrovčani su čuli da negde daleko žive Hrvati

четвртак, 19. април 2018.

Dulce Pontes - Lagrima

.... не желим те, кажем да те не желим, а ноћу, ноћу сањам о теби ... (... не волим те, кажем да те не волим, а ноћу сам сан о теби ...) Шта још могу рећи?

Надам се да ће вам се допасти приближни превод ове предивне песме


Carminho - Meu amor marinheiro

Зашто је добро да муж мирише на ветар а жена на кућу

субота, 14. април 2018.

Сунце је поцрвенело, јер га је облила крв од уједа ала / БелаТукадруз

Фотографије Бранке Веддер (фотограф, Шведска)



УТУК ПРОТИВ МАЂИЈА


УТУК - рашчињавање зле мађије. 
(Запис о сусретима са кратким сенкама)

1
Насртали су у друштву с покладним маскама,
поређани у ланац, арлаучући:
- Чувај младу, младожењо,
чувај овцу да ти је вуци не изију!
Хтели су да поврате извесна права
која су полагали на младу.
Покушавали су да ме претворе у женско.
Главом су задавали страх,
очима испијали онога на кога се намере.
Анатема их било!
По сву ноћ арлаукали су око мога дома,
а онда одлазили у Алугу,
на алуговску скупштину.

2
На дневном реду алуговске скупштине
претреса се исти Ноћни ред по тачкама:
Рушење храстова-записа
Подстицање Сувог сунца
Одбрана од але којој је припало да заграизе
последњи залогај сунца
Лајање на бесну кучетину
Доношење закључака о Наметном веку
Расправа о томе где се ђаво оженио.
Алуговском скупштином председава
ала огромна с репом који се спушта до земље
а главом у облаку.
Сви који јој спазе главу
од страха помере памећу.
Она лети пред облацима
и пишти јаче од орла.
Кад заигра подигне се вихор
и све што се нађе у њему она однесе.

3
Док але ждеру сунце и месец,
многи људи су утучени и несрећни.
Сунце је поцрвенело,
јер га је облила крв од уједа ала.
Пеге на месецу су краста
од рана које су задале але.
Але заклањају сунце и месец,
од Земље би да направе мрачну Алугу.
Грешне кћери не рађају децу
него се претварају у але.
Але прождиру децу,
прождиру волове.
Гризу месец, лочу месечину.
Иду у лов са ђаволом
и пуковима мрачних облака.
Помрачење је почело одавно,
кад је ђаво решио да се жени.
Ала којој је припало да загризе
последњи залогај сунца
има змијску главу, гушчије ноге,
орловске канџе.
Доручкује одојчад, руча села,
вечерава девице.
Она предводи црене облаке.
Ало, не овамо, путуј на Татар-планину!
Змајеви, заштитници реке Мораве
и најважнијих успомена српског народа, упомоћ!
Ова је ала несита,
из чељусти јој сукља час пламен, час ветар.
Змајеви нас могу спасити од але
јер су кренули да је гоне.
Змајеви су алу стигли у Стигу
и ранили, али им утече у пећину.
Док се котрљала звиждала је
и пробудила успаване зле ветрове.
Из лешине су настале мање але
опасне по живот људи и стоке
и посвећених дрвета.
И уз Дунав и низ Дунав
лете са отровним мушицама
притокама прождрљиве и несите.
Боре се са берићетом.
У алугама скидају своје главе са рамена,
А на њихово место стављају коњске.

4
Добро јутро, дивне букве!
- Бог ти помогао!
Седи.
- Нисам дошао да седим,
враћам се из шуме са ђавоље свадбе.
Оженио се ђаво
и позвао народе на шумску свадбу,
неки нису могли да дођу,
па су послали грозницу, со и хлеб
и по главицу белог лука.
Пошао сам касно на ту свадбу,
водила ме је грозница по урвинама,
сутјескама, по маховини, по костима,
а кад се смркло грозница се негде
изгубила, у пећинама или усијаним
главама, у шупљим стаблима, у ниским
облацима, у мраку без краја.
Читаве ноћи (а она је потрајала дуже
од четри стотине година!)
ишао сам н е з н а м к у д а,
и негде у глуво доба стигао у туђи атар
на ливаду с кочићем
где је био препињат коњ.
Пробио сам здраво јаје,
одсекао по мало од свих својих
двадесет ноката, спустио све то у рупу
где је био кочић и вратио га на старо место
шапћући:
Кад се ово јаје испилило,
тад мене ухватила поменута грозница!

5
Суво сунце ушло ми је у главу.
Видео сам крваво гумно.
Видео сам згажене сенке.
Видео сам како кратке сенке
калеме дивљи ужас.
Пелцер им се примио.
Суво сунце засјало је у глави.
Сунце суво, зађи у мојој глави!
Свети Никола и свети Саво,
умолите Бога - да сунце суво зађе.

6
- Јеси ли ти видео наше гвоздене зубе, метузалеме?
Тако говоре момци нове генерације
Храсту-запису на врху Старог Гробља.
- Градови се смрзавају, свако оклевање би било глупо и злочиначко! Храст-запис је осуђен на алуговској скупштини да буде посечен јер је многе оковао ланцем тешког ропства. Неће више бити громова и непогода!
Свако стабло има своју душу.
Душа бреста сипљива наказа
трбушаста и намћораста.
Душа липе блага, весела.
Отмена и хитра буквина душа.
Бела, уздржана и неспокојна душа брезе.
Врбина душа закржљала, разбарушена, тужна.
Дугачка, мршава, ћутљива јелина душа.
Весела, досадна и брбљива јабланова душа.
Свако стабло испушта своју душу
и оне се не удаљавају од Старог Гробља.
Иза орних дрвосеча нове генерације
остају пањеви, трешје и душе посеченог
дрвећа, притајене, у устрепталом очекивању.
Кад је наишао од Ртња храст овенчан имелом, вршњак Хомера, одевен у дугу зелену одору украшену маховином и лишајем, бела брада лелујала му је на ветру.
Једном руком ослањао се о кров православног
Храма, а другом на млади храстић који су сујеверни мештани засадили покрај пања посеченог дрвета заветног.
Проговорио је стари храст у чијим је годовима записана тајна свих ствари и среће:
Браћо моја, ви знате о чему се ради!
Не треба жалити што нису овде оне орне
дрвосече, којима су више вределе цепанице
од ваших душа.
Они записују сећања у којима нема ни помена
о оном што се заиста догодило.
Посечено је посвећено дрво, али није уништена тајна коју је чувало од постанка живота. Ту тајну нису могли да униште пошто нису обратили пажњу на душе стабала.
Шта можемо рећи о тим виновницима?
Сад су они у папучама од маховине,
матори костоболници, секире су ко зна када
затурили. Било би добро да се НИКАДА ВИШЕне приближе ни једном дрвету.
- Тако су несносни, самољубиви, саможиви,
све су себи приграбили под разним изговорима, и још шкргућу гвозденим зубима.
Господине бршљане,
хоћете ли да их вежете ако не умукну
и ако се не повуку у неки буџак?
Ви имате јаке везе.
Привежите их за сваки случај,
јер јасно је шта их чека после зла које су
починили и ужасних неправди.
Ми ћемо им пресудити, душе посечених стабала, тој гомили старих закржљалости, гомили старог корења...

7
Пошао путем наметан век,
наметне опанке притегнуо,
наметне каише завио,
наметну кошуљу обукао,
наметну капу накривио.
-Куда ћеш, наметни веку?
-Идем да подметнем
кукавичје јаје народима,
да их посвађам, да их мирим,
да ширим чиреве и красте,
оспу и горску болест!
-Врати се, наметни веку,
шишмиши знају ко си ти,
душом ћу духнути,
пером ћу махнути,
то ће народе проћи!
Наметни век се вратио
у пећину из које је и изишао.

8
Шишмиши су ми испричали,
све су ми испричали.
Наметни век се пресвукао маховином,
мраком је покрио руке, ноге, све.
У пећину је улепршао бели голуб
на кога се чекало деценијама,
хтели су да га ухвате,
становници пећине,
да ишчупају макар једно перо.
Не чупајте то перје
што светли у пећинској тмини
и расветљава многе илузије
и ујдурме наметног века.
Голуб је долетео
не да буде уловљен него да ослободи
нашу снагу, наш страх,
наше духове за сва времена.

Шишмиши су ми испричали,
сву су ми испричали шишмиши.

9
Нема куће у Србији без секире,
а ја сам осуђен да животарим у кавезу
од гвожђа и бетона.
Један од бољих утука против мађија
јесте секира: секиром се пресеца пут
вештици и вампиру.
Кад је окренута сечивом према облацима,
она зауставља але и облаке: громове
и стрелице громовне.
Украли су ми симболично секирче
које сам носио од рођења о врату
као заштиту од злих сила.
Начинили су га од потковице
угинулог коња уочи петка у глуво доба
мој отац и мајка, голи.
И док су ковали и калили
нису смели ни реч да изусте.
Подигао сам нову ковачницу,
набавио нове мехове, наковањ
и угљен од суве шљиве ранке
и у глуво доба, го,
заједно са својом сенком
кујем ново симболично секирче
и калим га у изворчићу са водом зеленом.

10
Режи, одмах иза врата моје ковачнице
кучетина бесна и упорна, као усуд.
-Ајд одавде, бесна кучетино, ту ти место није!
-Ја бих заиста отишао одавде
када би хтели да ме пусте,
пре свих, наметни век, наметни људи.
Уморио сам се од свог присуства
које је у свађи са читавом прошлошћу
и будућношћу.

Чему тај сукоб
са читавим постојањем, Богом,
чак и дрвећем?

Волео сам многе жене, погрешне и оне
праве, многима сам душе завезао
у неразмрсив чвор.
Ја бих да што пре одем одавде,
али неће да ме пусте они што су
задали први ударац,
што су крстовима дрвеним ложили ватру,
држе ме у загрљају са истим жаром
са којим су чинили недопустиве ствари,
и чини ми се да нећу моћи да се искобељам
из њиховог чврстог самртног грча!
Осећам да ме жига час овде
час онде, а иначе се осећам слаб
и клонуо од момента када сам схватио
да има зрнца истине у томе:
да ће страхови постати навика.

Свему је крива бесна кучетина,
разболео сам се од њеног режања,присуства...

11
Нечисте силе донео је злокобни ветар.

Балвани су летели, летели.
Балвани умазани крвљу сунца
које су ујеле але.

Ветрови су донели свашта,
навалиле су нечисте силе на Језик
памет, породиљу, новорођенче.
Свукли смо се голи
и ја сам се попео на кров куће,
спустио сам кроз димњак за огњиште
своју кошуљу и жена је ухвати.
У рано јутро (између првих
и других петлова).
Сишао сам са крова и крај огњишта,
над новорођенчетом, обљубио жену
и дете намазао семеном око устију.

Дете смо опоганили.
Балвани су летели, летели.

Покушавлаи смо да одредимо правац
из кога долазе и куда иду,
и при том смо заборавили да се окупамо
у води која је текла са наших тела.

12
На р а с к р ш ћ у, када сам се најмање
томе надао, скобише ме кратке сенке,
ухватише ме ко але за главу,
па ме ударише о земљу,
и затим ишчезоше у шумској магли, правој загубици.

Мајко шумска, сестро шумска, браћо шумска,
оче шумски: добро сте ме ударили, у срце!

Помози Боже и Света Мати Богородице,
тројице нераздељена!
Поганче, ударче, разиђи се, раступи се,
кано вода на Јадрану пред светим Христом!
Заклињем те Богом великим и светим Кузманом,и светим Дамјаном, и светим Глигоријем Богословом, и светом Аном, богородичином матером,и светим Симеуном Ступником,и светим Ником путником, брзим помоћником, ту су светитељи по земљи ходили,бродове бродили, лекове носили,
лечили и старо и младо, и лудо и нејако.
Разиђи се зла и погана крви!

По каквој си удој и поганој ствари унишла,
по онакој излази.
Ако си унишла по лудости или младости,
ако си унишла по наступу или нагази,
по улогу или по умору, или по зазору;
разиђи се, раступи се - зла и погана крви,
као вода на Јордану пред светим Христом.
Ако си у мозгу - мозгача, ајде из мозга!
Ако си у кожи - кожњача, ајде из коже, кожњачо!
Ако си у месу - месњача, ајде из меса, месњачо!

У ЗЕМЉУ НЕДОЂИЈУ,
где поп не долази,
где књиге не доноси,
где се Бог не моли,
где кокош не какоће,
где петао не кукуриче,
где во не буче,
где крава не риче,
где овца не блеји,
где пчела не зуји,
где звоно не звони.
Ајде из мог крштеног тела,
из села и народа.
У нас је девет умора, девет улога,
девет зазора, девет вечних враћања,
од девет осам, од осам седам,
од седам шест, од шест пет,
од пет четири, од четири три,
од три два, од два један,
од један ниједан! 

      = извор: Из необјављених рукописа БелаТукадруза. Објављује се из необјављеног рукописа  ШИФРА „ЈЕГУЉА“: Недовршено дело. – ДОДАТАК УЗ ЖИВУ КЊИГУ ЗВАНА ЈОШ „РЕП“  (Е – дур). Свеска четврта: Речник прототипа (4)


фотографије Б. Веддер