Укупно приказа странице

Имагинарна редакција

Имагинарна редакција
Имагинарна редакција

Сазвежђе З

Сазвежђе З
ПРЕТПЛАТА. На нејавне, приватне делове Портала. У свом склопу, Портал открива, много више, од стотинак интернет-локација, албума слика, архива, библиотека, које садрже хиљаде публикованих књижевних прилога, књига, фотографија, страница, вести, идеја и иницијатива, пре свега, издавачких, које разбијају балканску и српску официјелност, жабокречину, подстичући савременике, и оне који долазе да у свету књижевности и културе пронађу смисао и испуне живот, отварајући прозорчиће на Балкану, који су или затворени, или зазидани........

Translate

ВЈЕРУЈУ

КОЛО. У колу смо једнаки
– Коло има велики саборни потенцијал за све житеље Србије. Данас нисмо довољно свесни значења које оно има. Извођење кола је парадигма једнакости, која је базирана на поштовању узајамних различитости, јер у колу смо сви једнаки и док играмо коло, превазилазе се све границе, етничке дистанце, конфесионалне и религиозне разлике међу нама, статусне, социјалне, економске, професионалне, родне, старосне разлике. Држањем за руке, кроз играње кола, остварујемо заједништво – објаснила је Селена Ракочевић, етномузиколог и професор на Факултету музичке уметности, на недавној конференцији за новинаре у Етнографском музеју, коју је пренео Танјуг. Она је подсетила да коло тек последњих деценија поприма значај који данас има и поменула је „моравац”, „кукуњеш”, „жикино коло”, „моравско коло”, док последњих деценија доминира „ужичко коло”. – Коло је попримило препознатљиву функцију српског националног идентитета и због тога се у народу назива „српским колом”, колоквијално „колцем” или једноставно „коло” – рекла је Селена Ракочевић, али је појаснила и да се Унескова номинација не односи на „влашко коло”, „чачак”, „бугарку”, „мало” или „велико коло” са територије Војводине.извор: Политика

среда, 17. јануар 2018.

НЕФТАЛИ САНДОВАЛ-ВЕКАРИЋ (1939)


НЕФТАЛИ САНДОВАЛ-ВЕКАРИЋ (1939)*

Колумбија
(2001)


ПОЕМА ЗА Т. С. ЕЛИОТА

Кад мислим о теби, Томасе С. Елиоте, мислим
о Витмену,
на оном великом континенту који се пружа
од Аљаске до Патагоније.
Деца смо авантуре и барута,
бунта и немира,
Нека кажу, ако није тако, краљица Изабела
Кастиљанска
и палата Бакингемска, ако се сећаш Френсиса
Дрејка

и гусара.

Није до нас, него у звездама.

Имамо божанску привилегију
да претварамо ништа
у измаштане светове
док ти и ја разговарамо за време
шоље чаја и два тоста.

Њујорк и Лондон у Фајненшел Тајмсу
Мадрид
летовима Луфтханзе прелеће
са једне
на другу тачку Земље;

Београд
Истанбул
у Оријент експресу
али не срећемо Пјера Лотија
ни бегове Калкуте.

На Босфору жељезни мостови,
жељезни путеви.

Киплинг нам послужује тамни бренди са
јагодама из Србије.
С времена на време,

солунски хероји говоре нам о француској,
о муницији
неупотребљивој, о наивној нади у бродове који
не долазе,
о рањеницима који умиру на обалама морским,

хероји солунски
прекривени ожиљцима и медаљама
(јадна Србија, увек сама,
издана и сама...
цветају ли можда руже
у зиму?),

говоре нам о Српкињама што одевене у војничко
одело
мету домовину,
чисте раскршћа,
постављају тробојке на балконе,

и ти

и ја

далеко од Америке, носталгични за Лондоном,

носталгични за Србијом.

Хемингвеју даје да вози амбулантна кола
без премишљања, ксо дс ће га краљ Петар чекати
на коњу у својим позним годинама,
са свом својом историјом у наручју,
развученом неупотребљивим топовима, мртвима
заборављеним у снеговима Албаније, гладним,

кужним,

десеткованим трупама, бескорисном муницијом,
бродовима

који не стижу,
и смрћу
и смрћу
и смрћу

што је сабрала све своје снаге и одлучно дигла
заставе,
„тамо је отаџбина“, кличу
и газе море,
јуришају на смрт!

И опет сунце,
опет паркови, деца, одступнице.

Ти и ја
опет у Хотел Москви након шоље чаја
и два тоста,
овде у Београду, пуни сплина,
пуни дима
турског дувана што се узгаја у Македонији.


Свршио се рат, рекли су,
али чека нас још Шпанија жилава и тврда
!Vivan los compañeros!
шаке што прете у узбурканом мору црвених
тканина,

живот на ивици,
живот на добош,
као ономад у Аламосу, у Бојаки,
у Пићинћи!

Јадни гусар у Санта Елени!
Јадни лудак у Санта Марти
што постаде трговац марихуаном и кокаином!

Глава Холофернеса лута Палестином
без циља
пустињом у пламену.

Ти и ја опет заборављени у времену и ништавилу
носталгични за Лондоном, за маглом,
за оним бескрајним континентом што нас зове
сада када више нема ни бизона, ни авантура,
ни нада!


ВАСКО ПОПА

           in memoriam

Галопом галопом галопом
коња лептировог на небо
одлази вртлар парадокса,
Васко
чаробњак бајалица,
чудних ствари
алхемије најфиније,
чини из снова што прикрадају се
неприметно,
истеривач духова што не траже се,
камен мудрости који јесте,
кад се ништа нема
све се има
у галоп лептире, чаробниче
непомичног тренутка
вечног. Овде те остављам.
За евиденцију потписујем у Београду,
шестога јануара 1991.

Са шпанског превео РОМАН БАЛВАНОВИЋ

________________________________
   * извор: Душан Стојковић ЕХО СНА : (Антологиуја песама иностраних гостију фестивала "Шумадијске метафоре"). -Ценар за културу:  Младеновац, 2017, 204 стр.; илустровано, 21, цм. - 300 прим. - стр- 45-50. - Стр. 5 - 8 Лирско благодарје /  Душан Стојковић

Polarna svetlost Island

понедељак, 15. јануар 2018.

Antarktik NIJE ono sto mislite - Nema 24 satnog Sunca!

„У Његошевом дјелу сусрећу се двије силе које имају дубок цивилизацијки сукоб. Сусрећу се двије кључне традиције -- хеленистичка и јудеохришћанска. То је сусрет хеленистичког и хришћанског -- сусрет Логоса и Откровења", казао је Ломпар

 http://www.maticasrpskacg.org/
Говорећи о дјелима Петра II Петровића Његоша, Ломпар је казао да је у њима присутан дубок цивилизацијски сукоб. „У Његошевом дјелу сусрећу се двије силе које имају дубок цивилизацијки сукоб. Сусрећу се двије кључне традиције -- хеленистичка и јудеохришћанска. То је сусрет хеленистичког и хришћанског -- сусрет Логоса и Откровења", казао је Ломпар, и додао да је Његош, „као стуб српске културе" пратио европски такт дајући својим дјелима надлични тон. „Он је преокренуо Косовски завјет, дајући му надлични тон", сматра Ломпар. Хашки трибунал за промјену српске јавне свијести Ломпар се осврнуо и на помињање Његоша и „Горског вијенца" у процесу против Радована Караџића, који се води у Хашком трибуналу. „Помињање Горског вијенца у тужиочевим ријечима, у оквиру суђења која трају у Хашком трибуналу, има за циљ да обезбиједи судску подршку за институционалну промјену наше јавне свијести. То је циљ који, нажалост, оглашавају и носиоци власти у Србији. Неопходно је, отуд, криминализовати српску културну и историјску традицију у највећем могућем степену. Као највећи српски пјесник, Његош је изузетно погодан за овакву намјеру", нагласио је Ломпар.

Vatikanska opservatorija zla (projekat lucifer)