Београдско огледало (001)

милисав каменорезац из ужичке
чаршије и мија павловић из космичке чаршије

(увод и крај из истоименог чланка)

Поводом награђених песама Мије Павловића пустила је "Република", у свом прошлом броју напис у коме је изражена недоумица:писац чланка вели да песме Мије Павловића не разуме, и да га оне опомињу на трабуњања, некога чика Милисава каменоресца из Ужица. Једно је питање: какве су по свом песничком својству песме Мије Павловића. То је питање књижевни жири решио на тај начин што је песника наградио и то са 100. 000 динара. Је ли жири био у праву?О томе ће се несумњиво дискутовати, јер наши књижевни жирији нису непогрешиви.
(....) Поезија и уметност дочаравају душевна стања, која могу бити и јасна, и мање јасна. Главно је да сама поезија буде "претходни подстрек нашем душевном раду".
Питање је, дакле: да ли је нечија поезија успела да буде тај чулни и духовни подстрек, . како тврди и тражи Валери. Поезија располаже, за такво шта, ритмовима, сликама и безбројем чулних наговештаја. Ако је поезија успела да нас доведе у надахнути плес чулних података, она је постигла оно што се од ње тражи.
Да ли је Мија Павловић прави песник те врсте? Валери и Елиот велики су несумњиво. Је ли Мија Павловић збиља велики? Је ли пуки имитатор? Он се много угледа на Елиота. Елиот је и груб и префињен. У Елиотовим ритмовима жуборе прастаре песничке слутње па се нагло и неочекивано разјаре у најчистију мађијску лепоту. Мађија никад није била посве разумљива. Она је одувек захтевала извесну нејасност, да би могла што сигурније дејствовати. Свако доба тражи своје мађије, бар у уметности. Не верујемо да их је оно, у нас у довољној вери нашло у Мији Павловићу. А ли о том потом. Зоран Мишић мисли да је мија Павловић збиља велики, ѕбиља наш Елиот. Он је то и написао. у "Новој мисли". Проблем треба кренути са те мртве тачке.

2. фебруар 1954.

Станислав Винавер

Za koga glasam ? / Đorđe Koniković

Parlamentarni izbori u Srbiji, 11 maja 2008(za 250 poslanika u Narodnu Skupstinu)

Lako je bilo pre 20 godina, samo jedna partija.
A danas, 22 liste :
1 - Za evropsku Srbiju - Boris Tadic 2 - Liberalno demokratska partija - Cedomir Jovanovic 3 - Demokratska Stranka Srbije (DSS) - Nova Srbija - Vojislav Kostunica 4 - Srpska radikalna stranka (SRS) - Dr Vojislav Seselj 5 - Socijalisticka partija Srbije (SPS) - Partija ujedinjenih penzioneraSrbije (PUPS) - Jedinstvena Srbija (JS) 6 - Bosnjacka lista za evropski Sandzak - Dr Sulejman Ugljanin 7 - Madjarska koalicija - Istvan Pastor 8 - Reformisticka stranka - Dr Aleksandar Visnjic 9 - Da se selo pita - Narodna seljacka stranka - Marijan Risticevic10 - Pokret snaga Srbije - Bogoljub Karic11 - Gradjanska inicijativa Goranaca - GIG12 - Ujedinjeni Vlasi Srbije - Dr Predrag Balasevic13 - Vojvodjanska partija - mr Igor Kurjacki14 - Romi za Roma - Milos Paunkovic15 - Crnogorska partija - Nenad Stevovic16 - Unija Roma Srbije - Dr Rajko Djuric17 - Koalicija Albanaca Presevske doline18 - Savez backih Bunjevaca - Mirko Bajic19 - Pokret Moja Srbija - Branislav Lecic20 - Narodni pokret za Srbiju - Milan Paroski21 - Patriotska stranka dijaspore - Zoran Milinkovic22 - Romska partija - Srdjan Sajn
Da smo sarolik narod - sto je veliko bogatstvo - govore 10 manjinskih lista:Romi (3 liste), Bunjevci, Albanci, Madjari, Vlasi, Gorani, Bosnjaci,Crnogorci
Da je nekima dosta, vidi se iz sledece price :Negde u Beogradu, covek zaglavio u saobracajnoj guzvi. Dugo vremena stoji,kolona ni da mrdne. Nakon nekog vremena, neko mu kuca na prozor. On otvori i upita sta se desava.- Teroristi, covece ! Oteli Canka, Cedu, Nikolica, Kostunicu, Velju iTadica. Traze otkup od milion evra ili ce ih politi benzinom i spaliti.
I eto, mi idemo od kola do kola i skupljamo dobrovoljne priloge.- I, koliko ljudi daju ? - upita covek- U proseku po litru.
A ja, za koga glasam ?
Glasacu za one- koji vide da je KOSOVO jedna srceparajuca bajka- koji vide da nasi interesi ne mogu biti branjeni bez ambasadora uWashingtonu, Moskvi, Londonu, Pekingu, Parizu, Berlinu, Rimu . . .- koji se trude da uspostave dobrosusedske odnose sa svim narodima oko nas,posebno sa onima s kojima smo ratovali- koji ce omoguciti nasim gradjanima da sto lakse putuju u svet- koji ce nam osigurati energiju (na pr. ruski gas - danas najsigurniji izvor energije u Evropi) i kreirati nova radna mesta (na pr. FIAT uKragujevcu) . . .

Đorđe Koniković

Рехабилитација Илије Мољковића?Или...? (1933-1999), Превртање у гробу, Случај Студент

Случај "Студент"

Према писању београдске Политике (субота, 12 април 2008, стр. 08), у Медија центру је у петак представљена књига Илије Мољковића (1933 - 1999), "Случај Студент", која се ових дана појавила у издању "Службеног гласника". Мољковић, легенда дисидентског покрета из времена Јосипа Броза Тита, аутор неколико забрањиваних књига у то доба, нажалост, није доживео да свој рукопис види укоричен у књигу. Објављивање Мољковићеве књиге значиће преокрет, јер је уредник едиције "Отпори и забране", Гојко Тешић, најавио да ће "Службени гласник" штампати и Мољковићев рукопис "Мисловатељ"...
Много споро се креће овде, све.
Преврћеш ли се, о, Илија, у гробу?!

Винавер по Зорану Мишићу / Бeла Тукадруз

"У поезији Станислава Винавера најчешће су истицани њени музички квалитетеи, бравурозна версификација, богати па и бахати ритмови, ингениозна језичка довијања у традицији Лазе Костића. Мени се чини да она има и других одлика, далеко претежнијих. Винавер је један од ретких наших представника оне интелектуалне поетске струје, блиске Валеријевој, која је сва у грозничавом напону да се допре до врховног склада, да се ослободе простори "за мисао смерну и мудру", да се докучи последња суштина ствари, она "чиста линија" која је, према песниковим речима, једина у питању:

Хтео сам пронаћи звезду у болу линије

Линију бола у звезди

Ископати стварност из сна.

Ишчаурити смисао из знака.

Тако пише З. Мишић у Антологији српске поезије (Београд, Нолит, 1967, 342 стр.) уз стихове које је пробрао, сматрајући да су они "најчистији и најједноставнији у експресији, неоптерећени иначе честим вербалним вратоломијама", мислећи да је Винавер "у њима најоригиналнији и најдубљи" (стр. 182).
Винавер није прошао баш најбоље у Мишићевој антологији, највероватније због Мишићевих предрасуда, диктираних и предрасудама времена. Мишић је објавио 5 Винаверових песама у својој антологији, а последњу, изврсну у много чему, донео је у деловима. Ту песму "Радмило Загоричић" требало би данас поново читати, тумачити...

М. Л.

Svetski novinari i naši naivni akademici

Naši akademici, duhovno jezgro naše, vođe ‘’duhovnih akademija’’ su ‘’iznenadjeni’’; ‘’naivno su verovali’’, ‘’ni u snu nisu mogli ovo predvideti’’, ‘’zapanjeni’’... To su oni koji su se podsmevali devizi ratno-mirnodopskoj: ‘’ništa nas ne sme iznanaditi’’ i : ‘’kao da će sto godina biti mir i da će sutra rat’’.
Naravno, oni su shvatili devizu ‘’ništa nas ne sme iznenaditi ‘’ u smislu da grabe: i pare, i stanove, i titule, i vikendice, i specijalizacije na zapadu , i putovanja, i simpozijume, i publikovanje radova knjiga... Na kraju i samu titulu akademika. Bili su i članovi KPJ i SKJ, i Komiteta, i informatori Ozne , Udbe, Sup-a... i glasno govornici zapada, ‘’držači mikrofona’’, ‘’specijalizanti zapada’’ i borci za nesvrstanost i samoupravni socijalizam naših boja... i pisci knjiga o samoupravljanju i udžbenika i , i, i ... Posle su bili ‘’borci za nacionalno biće ‘’ ‘’nebeskog naroda’’... , ‘’ demokratske slobode..., za ‘’slobodni svet’’..., za ‘’civilizovanu i kulturnu Evropu a ne neke azijate Slovene’’. Naizmišljali su se u svojim intervjuima i biografijama da su bili borci za srpsko nacionalno biće i da su bili proganjani i intimno pate što nisu bar jednom bili u zatvoru. Ali oni tako pričaju da su uvek uspevali da prejebu glupu samoupravnu nesvrstanu birokratiju.
Istog dana kada su bombe počele (mnogi su ih dozivali), sada govore suprotno. Zaista ih ništa ne može iznenaditi. Sve ‘’što god dodje’’ oni su ‘’mu naredni’’. Pa da , njima i liči da oni ‘’intelektualci koji ‘’ne čute, ‘’koji sumljaju’’, koji ‘’dižu glas’’, koji ‘’oštro ‘’ i ‘’kategorički’’, pa oni smeliji i ‘’energično’’ osudjuju i žive i rade... Nema granica njihovom čovekoljublju i borbi za ‘’srpsko nacionalno biće’’. Učestvuju na ‘’protesnim skupovima u Francuskoj 7’’ na simpozijumima , ‘’duhovnim akademijama’’, za ‘’srpsko nacionalno biće’’, za ‘’kolevku srpstva’’ ili kako se to kaže za dva oka u glavi... Njima i liči da se pridržavaju devize ‘’najvećeg srpskog pesnika’’, ‘’velikog srpskog pesnika’’ – Njegoša. Naravno, izopačene devize: ‘’što god dodje ja sam mu naredan’’. Licemeri, ljigavi prevrtljivci; kako vetar duva, dupe svoje da sačuva. .... Avaj! Ali, i oni narod u glavu... Možda narod nema odgovarajuće mesto za..., pa moraju u glavu, u dušu, u srce, u ideale epske, lirske, dramske... u – gde stignu. A narod – slepi na pučini brod dela po nužnosti kad ost ane koža i kosti.
Našim akademicima važno je da su se ‘’oslobodili 5o godišnje komunističke tiranije’’ i ‘’70 godišnje komunističke tiranije u Rusiji’’. A ‘’ovo’’ će proći. Proći će bombardovanje. Da, proći će ovo rušenje onoga što je 50 godina gradjeno. Ili 70 godina gradjeno. ......

Miodrag Mrkić:Ponoćni PONOĆNI SAMOPROTESNIK. 76 str. A4 format. Citat sa str. 7-8.

Ovde se rukopis objavljuje prema publikovanoj digitalnoj verziji : Mrkić, Miodrag - autor : Dela [Elektronski izvor] / I rukopisi koji se prvi put objavljuju. Zona prelivanja : dela srpskih, ruskih i rumunskihpisaca 2. elektronsko izd. : Beograd : Zavetine Plus ultra : ValtazarPrevalez, 2003 : 1 elektronski optički disk (CD-ROM) : ilustr.; 12 cm

PREDMETNE ODREDNICE..... : Srpska književnost - 20v

UDK : 821.163.41.09 : monografska publikacija, elektronski izvori,CD-ROM COBISS.SR-ID : 195692295
CDR 356
CDR 356 m