Коло које се игра у древном обреду "Русаље", на Тројичин дан
ПОСЕБНЕ СТРАНИЦЕ
ЗАВЕТИНЕ Суз | Књижевни гласник
FLAG counter
СПЕКТАР
НовиБусур
среда, 30. мај 2018.
Гозба 22.12.2014. - Кант, метафизика, наука, политика
Гозба 22.12.2014. - Кант, метафизика, наука, политика
Радио Београд, Други програм
22. децембар 2014.
Емисија: Гозба
Кант, метафизика, наука, политика
Ја сам, према томе, морао да уништим знање, да бих добио место за веру, јер догматизам метафизике, тј. предрасуда да се у њој може имати успеха без Критике чистог ума, јесте прави извор свега неверовања које се противи моралитету и које је увек догматично.
Кант
Тамо где престаје чулно искуство, Кант као да је спустио рампу и рекао - пут је затворен, морате около. Тако у Критици практичног ума каже да "би наш спекулативни ум више задовољавало да се они задаци за себе реше без тог околишања и да се као сазнање сачувају за практичну употребу; међутим, с нашом моћи спекулације ствар не стоји тако добро". Свако сазнање, према Кантовом схватању, проистиче из два извора, први је примање представа или рецептивитет утисака, а други способност замишљања или спонтанитет појмова.
О проблемима Кантове филозофије разговарамо са Томиславом Новаковићем.
Аутор и водитељ је Александар Лукић
уторак, 29. мај 2018.
Hajduk Veljko
Kompozitor - Dragomir MilenkovićAražman - Dragomir Milenković Album - Predci i potomci
понедељак, 28. мај 2018.
Dokumentarac o Andriću: ,,Ivo Andrić za sva vremena" - RTRS
Ivo Andrić, Na Drini ćuprija, Višegrad, Andrićgrad, Republika Srpska, RTRS, Radio-Televizija Republike Srpske, Travnička hronika, Иво Андрић, На Дрини ћуприја, Вишеград, Андрићград, Република Српска, РТРС, Радио-Телевизија Републике Српске, Травничка хроника
недеља, 27. мај 2018.
ДРЖАВА МИШЉЕНОВИЋА, Посебна породична заветина, Салаш Севераца (мираз или имање наше мајчице)
Капија Звижда. Место за тиховање. Култно место
..
Дивља јабука. Часна трпеза
..
 |
| Врт Свете Петке, на чији је дан рођена наша мајчица Наталија (1931 - 2003) |
..
Одавде се баш лепо види на далеко, и на запад, и на север, и и на североисток
..
..
..
..
..
Много тога још има да се уради и почисти, на миразу наше покојне мајчице...Али ми имамо довољно упорности и снаге духовне и за теже напоре, зар не?
...
..
..
четвртак, 24. мај 2018.
Небеса изнад Дивана, Раброва, Мишљеновца, Стига и Звижда, Србије... и масног чернозема мојих бележница
..
..
Колико слика има на свету?На земљи и другим планетама, у васиони? Заробљене у огромним просторима, често изван тока наше свести, оне теку неким својим токовима и отичу у бескрано из кога и извиру. Добри фотографи и сликари црпу са тих неисцрпних извора, и понеки песник... У младости сам се дружио са сликарима заточницима ренесансне перспективе, данас са фотографима орловскога вида...
..
.. Зелено доминира нашим сеоским двориштем. Винова лоза, коју су засадили покојни отац Михајло и наша мајчица Наталија, бољи су споменик, живи, од оног који смо им подигли тамо изнад брда. на гробљу у Поточићу (гробље Доње Мале).
То је калем који се окопава, залама и прска, одржава. Мој млађи брат је водио бригу о том зеленом, у дворишту, после смрти родитеља, а онда је научио мог старијег сина. Јер на млађима остаје свет. Треба их учити практичним стварима, домаћинским...
...
..
Једну смо траву покосили, сакупили и чекамо да комшија преузме. Друга ниче, зелена као јед. Дуго година је то било сеоско, економско двориште, пространо, у коме је врвело од кокошака, пловака, коза....Али после смрти родитеља све се изменило. Како у нашем, тако и у другим кућама , и овде,. и по другим селима... Трава и павит напредују таквом брзином, у понеким великим двориштима чини се да гутају чак и кровове. Мишљеновачки кровови су потонули у зелено (утисак који се намеће, кад се долази са запада, из правца Раброва)
..
Ове руже у првом полану сам засадио ја, прошле године. Оне, које је посадила Наталија, извадили смо и пренели у Друго двориште, крај тзв. Америчког дрвета... Оно таквом брзином расте, као и сродник му американизам у свету...
Скресао сам гране које су се биле надвиле над главни пут, и то дрво је почело да расте у висину...
..
Јагоде су родиле ове године, пужева виноградарских сер намножило, скупљали смо их у кесе и носили изван дворишта на ливаде. Али они однекуд поново и поново навиру, можда из рена крај бунара или испод бусена траве и бокора ђурђевка? Бели лук је никао из прошлогодишњих леја... Лозе које су се примиле (што сам их уз ограде посадио прошлог пролећа, лепо напредују, за неке сам направио вињаге од жутог багрема...
..
... У рано јутро баштенске стазе буду ишаране сребрним хијероглифима и потписима виноградарских пужева. Са њима делимо још увек јагоде. Комшија ми вели: посоли шалитром или сољу те стазе, не буди болећив, нестаће их...
...
.. Дивља трешња испред библиотеке (собе у којој сам рођен, како ми је причала пок. мајка), родила је први пут, претпостављам да ће бити плодови црни и сочни (ако буду розе, мораћемо да је посечемо, вели брат. Пази, запамти...Осматрај... пробај... Да, већ има заруделих првих дивљих плодова, црне се испод лишћа... Ветар ту тако дува понекад, успео је да мало повије ту младу трешњу. Као што је и олуја и киша у стању, да прутове смокве обори на земљу, не поломи. Само поквари на неколико часова лепу зелену фризуру смокве-лепотице иза куће...
..
Смокву смо потпасали, као трудну младу жену, како бисмо је заштитили од ветруна, олуја и пљускова...
..
На овом месту где је сада ова лоза, расла је оскоруша, али се осушила одмах после Наталијине смрти. Ову тамњанику сам засадио прошлог пролећа, и ево, расте у висину уз ослонац од жутог багрема...
..
Можда су ове вињаге мало превисоке? Можда би уз њих требало да се пењу руже пузавице? Или неко друго цветно жбуње, које би штитило двориште од буке главне сеоске улице?..
..
Засади, окопавај. Везуј, усмеравај.
Видећеш резултат.
Винова лоза, тамњаника, или липарија, или оне друге врсте грожђа које се не прскају, показаће своју захвалност и снагу...
...
Као и краставци-пузавци, патлиџани, рани јабукар или онај крупни розе говеђе срце. Сејте старије сорте патлиџана, ако сте сачували семе. Исто важи и за диње и лубенице. Моји Печани (Браничевци, Триброђани, Царевчани) довољно знају и још увек се боре, и одржавају своја домаћинства и баште. Али ипак је боље, ако засадите сами у својој башти и не прскате никаквим отровима. Сачекајте врућине, кад почну да рађају патлиџани, и серавац (дзрдзољци) , да ли и њега довољно сеју данас, чери?)
..
..
Понекад, предвече, испод високих грана тзв. нашег Америчког дрвета, небо делује мутно, сиво, као шведско...
..
Заруменеле се вишње преко плота, код суседа.
С ове стране плота, док наш отац није бетонирао скоро цело двориште испред Велике магазе и куће, била је вишња - гране су се надвијале и над комшијско двориште - од плодова те наше вишње никла је и та вишња. Уз вишњу су биле и малионе тридесетак малина, којер сдмо лети зобали као птице...
Вишања је тако мало у нашем крају. Читав ред наших вишања у Лакомицу уз бившу мишљеновачку ваду се осушио... Има неколико младих стабала на нашем имању на брду (тзв. Капији Зижда), родиле су ове године, као и лоза бившег винограда пок. власника Станка Таниног... Видећемо која је то врста грожђа?
...
Али да овде станем... Синоћ је било тако много звезда на ведром небу, а око Месеца је била нека замућена жута аура. Звезде су изгледале тако близу изнад нашег дворишта... Јутрос сам прегледајући брзу, тј. електронскуз пошту видео, поред осталог, и обавештење о наглом скоку посета блога "Кола", најпосећенијем у оквиру Портала "Сазвежђе З". Кад сам кренуо у уобичајену "патролу", видим - "КОЛО" је посетило преко сто хиљада посетилаца!!!
СТО ХИЉАДА!
Један румунски песник, Динеску, несуђени председник после Чаушеска, као издавач часописа "Академија Кацавенку" стигао је до тиража тога часописа од 100.000 примерака!! То је много већи успех, прави успех, него бити председник Румуније!!
Шта је то штзо много бројне посетиоце Портала Сазвежђе З, привлачи, посебно на тој локацији "Коло"?
Шта то препознају?
Да ли је то неки поленов прах, или шта је?
* * *
На столу ми одавно стоји ова Бележница..
Синоћ сам намеравао дас из ње пренесем ову забелешку:
Недеља, 1. мај 2005. 12:45 ч.
После ручка. Библиотека.
Били Аца и Јасна. Отишли за Зеленик.
Био на гробљу да запалим свеће нашим мртвима. Седам гробова.
У повратку ишао преко Капије Звижда. Врло повољан утисак.
Боже, помози. Света Петко, ти знаш нашу тајну.
"Вечити чудесни коренови".
Шимшир уз бетонску стазу сасечен до корена?
Вечити, чудесни коренови.
Христос се роди!
Ваистину се роди!
 |
| БЕЛЕЖНИЦА (415) |
Понедељак, 2. маја 2005. 6: 45 ч.
У возу Зајечар - Београд.
Поплављени врбаци близу железничког моста. Језеро мутно.
Дошао сам у среду, враћам се у понедељак.
Ако желиш да упознаш Србију, путуј возовима. Посматрај села успиут, железничке станице, хоризонте. Посматрај станичне нужнике...
Мисли.
Бележи своје мисли и помисли.
Мисли минулих пет дана.
Ноћашње мисли.
Хук сова.
Будио се у 2, 3, 4...
Не пише ми се више...
Воде. Поплаве. Капија Звижда.
ВЕЧИТИ ЧУДЕСНИ КОРЕНОВИ ( назив мог Опуса, свега што сам написао, објавио и нарочито оно што нисам штампао?) Да, то сам негде нашао, можда у белешкама Александсра Блока...
НАТАЛИЈИНО, тако се у Нересници и даље, називало велико имање краљице Наталије Обреновић... заборављене и несрећне...Размишљајући понекад о томе, помишљао сам да тако назовемо мајчин мираз на Капији Звижда и баба Марин мираз - Наталијино, ради успомене на мајку и бабу - рано преминулу очеву мајку, баба Мару, родитељке...
Аутор фотографија : Бранка Vedder (2018)
..
Трагедија српства - Милош Црњански
Текст "Трагедија српства" Милоша Црњанског објављен у часопису "Идеје" у Београду 4.5. 1935. Текст говори: Лука Баљ.
Производња: Арс академија - ТВ Арс Медија, 2015.
Производња: Арс академија - ТВ Арс Медија, 2015.
среда, 23. мај 2018.
Одломак из романа Беле Тукадруза „Енциклопедију уврежених идеја“ у најновијем, пролећном броју часописа СТИГ
 |
| корице часописа |
СТИГ, пролеће, 2018, бр. 121
ИЗВОРИ или како користити ову
„Енциклопедију
уврежених идеја“?
Иако је писан
да разјасни, појасни, понајвише оно што је било
недовољно
јасно и непознато, недоречено у рукописној заоставштини
Мишљеновића,
али и на другим местима, Речник је захватио много
дубље и шире.
При том, извори су често означени - нису
мистификовани.
Такав, тај речник може бити (и није искључено да
неће бити!)
драгоцени подстицај за оне који ће у будућности
покушавати
нешто слично. Међутим, оног тренутка, када су ми
Сенковићеви
синови допустили да приредим једну књигу на основу
рукописних
заоставштина Мишљеновића- Сенковића, ја сам решио да,
уз дозволу
власника рукописне заоставштине, саставим једну
Енциклопедију
уврежених идеја, која би, пре свега, у себе укључила
Рукописну
књигу, Књигу примања и издавања, Живу књигу, Магацинску
књигу и четири
свеске Речника прототипа.
Тако замишљена
Енциклопедија премашила је хиљаду страница!
Требало је,
без устручавања, такву прелиминарну верзију скратити.
Наставио сам
посао Филипа Сенковића - незахвални посао
приређивача.
Листао сам и оно што смо 1995. године, Сенковић и ја
звали „Нашом
књигом“, књигом писаном у четири руке. Тако је
настајала
коначна верзија Енциклопедије уврежених идеја, написана
практично у
осам или двадесет руку.
Поседовао сам
оригиналне рукописе Рукописну књиге, Књиге
примања и
издавања, Живе књиге, Магацинску књигу и четири свеске
Речника
прототипа.
Наравно,
користио сам и копије Рукописне књиге, Књиге примања и
издавања, Живе
књиге, које је послао пуковник Амарилис уреднику
књ. часописа
„Тамни вилајет“, 2004. године. Тим копијама је
придодато и
нешто мистификаторских текстова, које је дописала тајна
служба, али, у
тим копијама фали и 1/3 оригиналних текстова.
Наравно, овде
се публикују оригинални, нефалсификовани текстови.
Магацинска
књига се прештампава делимично, као уосталом и Речник
прототипа, тј.
прештампавају се само одреднице које се директно и
индиректно
тичу прелиминарних рукописа, који су им били
превасходни
подстицај ....... Више: ПДФ часописа : СТИГ, пролеће, 2018, бр. 121
 |
| БЕЛА ТУКАДРУЗ (алиас Мирослав Лукић, 1950. година, оснивач Заветина и Портала Сазвежђе З |
...
Преписано из једног нотеса, писаног до петка, 10. октобра 2003.
 |
| кора ораха |
(...
Цигарете, престајем да пушим.* Почео 1974. Филтер 57. Стигао до "Ловћена". Испушио "Србију", "Дрину", "Мораву"... "Југославију", и разну другу крџу. Двадесет и девет година пушења.Дуван ми је душманин...
Кренуо у припрему рукописа за публиковање на ЦД-у.
УМЕТНОСТ МАХАГОНИЈА - 38 наслова!
До урадити у најскорије време.
Нарезати довољно примерака. Осмислити омот ЦД-а...
Синоћ кашаљ, дуг, до повраћања...
Оргазам. Напор срчаног мишића.
Страст је болест без лика.
Дуван - подмукли убица.
Депресивност...
______________________
* Петак, 10. октобар 2003. Око 7 ч....Синоћ ме болеле груди. ПРЕПУШИО. Сада - осећам бол од само једне цигарете...
= извор: из једног нотеса, 2003.
уторак, 22. мај 2018.
понедељак, 21. мај 2018.
недеља, 20. мај 2018.
Четвртак, 11. септембар 2003.
Око 0: 50 ч. Лабудово брдо
Пробудила ме киша.Устао. Код Д. у соби - светлост.
- Што си будан?
Учим!
Сањао сам замршен сан.* Кошмаран. Додељена ми је улога.
Мајка дечака ми каже: - Ево вам ове! (Секире)
Згрануо сам се, Мислио сам да идемо на дечију позоришну предтаву, кућну забаву, у Београду. - Не, у Ћуприји је то.И ко зна кад ћемо се вратити. Требаће вам то...
Не разумем...
Покушавам да проверим још једном оно што се спрема. Јер ми идемо богаташима у посету.
Још неко учествује у представи.
То ме је згрануло.
Не разумем своју улогу, у сну, или разумем добро?....
______________
* Овај извод из бележнице од пре петнаестак година, о замршеном сну је фантастиачн као и мој живот, онда и сада. Фантастичан и апсурдан. Судбина ми је доделила тешку ролу. Претешку. Као и мојим тобожњим пријатељима. У суштини, моји прави пријатељи су помрли, 2005, и коју годину касније. Особе које су ме окруживале, и хтеле да се легитимишу као моји пријатељи, били су најобичнији - каријеристи, гребатори, чланови ложе позоришта сенки. Карађозовићи.У бележници из тих дана, има један сан, карактеристичан. Близак збиљи мога живота. Покрали су ме у сну. Украли су ми торбу са рукописима...
Контекст тих година је ... контекст многих привида. У том контексту су, међу колегама, стасавали најобичнији ботови, лоши ђаци, осредњи, каријеристи, друкатори, лоши карактери, непоуздани људи...У мојим сновима се пробијала истина, поразна истина, о једном свету који је оштрио своје зубе и чекао час да их испроба. На мени, или на теби, непознати читаоче... ( Вазнесење Господње, мај 2018.)
ПС. - Промена гардеробе. Нема капуљача. Снашао сам се некако. Прегледати све ормане- што је за бацање - бацити!
Али нисам променио гардеробу, перје. Последњих петнаестак година.
Изгледа да има много тога, али нема кишобрана. Громобрана.
У ствари - тек сада хватам залет за коначни преглед...
= извор: из нотеса...
субота, 19. мај 2018.
петак, 18. мај 2018.
четвртак, 17. мај 2018.
Зашто сам на овај дан тужан?
Главна сеоска Слава Мишљеновца ( у коме сам рођен) је Спасовдан. На Велики четвртак, први дан Заветине, село као да је замукло. Пред капијама су лимузинед гостију, али људи нигде.
Некад није било тако.
Кренули смо аутом до манастира Виовница, преко Кучева, Кучајне, Мелнице.
Успут смо застали крајх неких кућа, самљених и напуштених.
.. Кућа крај пута. Ту је неко некад живео. Никад нисам свраћао, али сад смо застали...
..
Тако изгледа са стране окренуте северу. А овако на јужној страни.
.. Мала шумска кућица. Две просторије. Скинута улазна врата. Прва соба је за људе, породицу. Друга има јасле, где је могао да стане пар волова и коња. Шта је тим људима требало више. Лепо имање на ападини изнад пута. Стотине кошница на том имању...
Кренули смо даље. Форд лако савлађује успон, али стока, волови, пешак? Није лако било превалитуи тих двадесетак и кусур километара према Петровцу (на Млави).
Зауставили смо се после десетак километара, крај једног бунара крај пута, врх је брда, а вода на тринаест метара. Нигде никог. Има и сто са клупом иза бунара. Захватио сам воду, чудно, има укус муља, значи да бунар није годинама чишћен... Ко га је подигао, када? 2007?
На имању јужно од бунара у прашуми кућа, али без крова. Пробијам се кроз шибље, и воћњак ко зна када напуштен, можда пре тридесет година? Видим нешто - што ме толико растужује, слику апсолутне напуштености, на изузетном комаду имања, смештеном на терасастој падини. Отпао кров. кућа плотара. Около ње овако дебеле шљиве, и друго дрвеће, ораси, липе, све што је човеку потребно. Дрвеће расте и чува успомену на власнике о којима појма немам. Заустављају се неки људи које не познајем, поздрављам их и питам како да дођем до куће Жике из Рановца. Кога Жике? - Па постоји један једини, Макуљевић. Објашњавају ми, не питају ме откуда знам Макуљевића. Ретко сам пролазио овуда, у животу. Требало је чешће. Један од тих Рановчана откривца крај бунара дивљу метвицу, вади нож и ископава неколико струкова метвице, лековите биљке, да је пресади на свом имању. Одлазимо пре њих...
... Ето остатака те куће о којој причам, и коју раније нисам примећивао. Увек сам некако журио и у журби губио из вида такве ствари.
...
..
.
.
.
.
Није мали број таквих примера пропадања и напуштања животног простора у овом крају велике виталности. Војвода Карађорђев из Првог српског устанка Пауљ Матејић је из првог села на нашем даљем путу, село је не лепом месту и довољно удаљеном од главних путева и Турака, што се каже. Мелница се граничи са Витовницом, опет једним прелепим селом у овом крају, са познатим манстиром, краљевском лавром. Којој је ктитор српски краљ Милутн... Села као из сна, лепо одабрана...
У тим селима има, наравно и лепих кућа, и ограда, и људи, и процветалих липа, и процветалих стабала руја, светог дрвета ових крајева.
Наша патрола, тј. Патрола Портала Сазвежђа З зауставља се у манастиру Витовници, тј у клисури реке Витовнице, на кладенцу Св. Јована. Нисмо журили, не. Иако је велики празник, гле, за неких сат-два колико смо се задржали, није било ни четири душе (посетиоца, рачунајући и нас)...
Зашто сам на овај дан толико тужан? Због много чега. И због онога што сам испричао, и што нисам испричао, понајвише због многих уочених ствари између редова...
Зову је требало да дођемо овде да беремо за сируп, јер има тако крупне цветове. А стене около манастира, и одјек кукања кукавице, и жубор реке у човека уносе неки неизрецив мир...
..
---
..
= извор: Патрола Портала Сазвежђе З
Уторак, 19. август 2003.
 |
| ВЕЛИКА МАГАЗА, јуче (Кућа Лукића, Мишљеновац, Звижд) |
(...
Уторак, 19. август 2003. (Л. Б.)* 22:10 ч.
Припремио за штампу (часопис) ЗАВЕТИНЕ Плус ултра 25-30 /2003.** Одштампане корице.
Несносна врућина, тропска. Лето без кише.
Звао Ш. - Овде олуја, сломила саксије са цвећем.
Купио нови телефон...
(...)
ЗАВЕТИНЕ 15 - 20/ 2003.
Рачуница. Припрема. Штампа...
Добит?
Једна свеска у сивом. Бележница. "Уметност махагонија".
Ова свеска у торби........
Страховито спарно.
Кажу да ће овакакв бити и октобар. Бабље лето.
Харп-лето.
Прсла ми нова сијалица. Пала у лавабо. Разбила се у парампарчад.
Око 23 ч.
Разговор са М. Ускоковић.
Тражи "Трећу Србију".***
Да поклони примерак пријатељу који живи у Паризу.
Препричава се и куди у УКС мој есеј штампан у Липару о ... у суштини превредновању...
 |
| Слике из Горњег Звижда, предвече, јуче... Волуја. Снимак Б. Веддер |
__________________________
* Лабудово брдо. Уочи вашара у Раброву, Преображења.
** Часописи које сам издавао и штампао те године, 2003, без - понављам - ичије помоћи. Три часописа. Усудио сам се. Понекад и гладовао због часописа. Јер су професорска плата и дечија породична пензија биле недовољне и за најскромнији живот. Да ли сам припрема и издавао о свом трошку те часописе због добити? Не због зараде, каква црна добит и зарада! Због културне добити. Часописи тог времена, који су још увек излазили, редовно или с времена на време, али о туђем трошку, били су најодвратније "културно смеће" Србије, јер су углавном били огавна гнезда културњака-секташа, тј. разговарали су са собом.
У суштини, мали је број људи схватао у Србији шта радим, али и ти људи који су схватали, нису ништа учинили да ми помогну, да ме подупру. Напротив. Требало би, једном, и о томе детаљније, и без длаке на језику писати.
Сви су хтели џаба, и потајно и хонорар, бесплатне примерке.
Правили су се, као да појма немају како уопште успевам да припремим и одштам тај симболични број штампаних примерака.
Видим где сам грешио после 15 година. Требало је заузети став и никоме никад не дати џаба ниједан број мојих часописа.
У суштини ја сам почео да разабирам страховит и погубан утицај жилавог и апсурдног титоизма, који је упропастио неколико генерација, а књижевнике посебно...
Требало је да почнем да објављујем своје дневнике и бележнице, и мемоаре, уместо штампања часописа.
А не да ширим некакве концентричне кругове "Заветина", где су се брзо ифилтрирали разноразни тобожњи "сарадници" и искрени ствараоци. ..
*** Први број изашао и промовисан на промоцији, у Београду, мојих Сабраних радова УМЕТНОСТ МАХАГОНИА, неколико месеци после неочекиване смрти наше мајчице Наталије (2003).
(16.05. 2018)
 |
| Исто, Горњи Звижд |
= извор: ИЗ НЕОБЈАВЉЕНИХ РУКОПИСА (МИШЉЕН. МИШЉЕНОВА ЗАГРАДА)
среда, 16. мај 2018.
Много непознаница
(...)
Понедељак, 14. јули 2003. Око 22: 42 ч
Телефонирам , и питам.
- Како си? Где си?
Каже име варошице на југу Србије.
Откуд тамо?
- Како си?
- Лоше... не могу више...
Болест... Да ли говори о болести?*
- Јавићу ти се сутра, кажем. - Води рачуна о себи...
- Више нема о чему да се води рачуна...
- ??!!
____________
* Петнаест година касније, уочи Спасовдана 2018. године, помишљам, можда је, још тада, знала, за своју, потајну и подмуклу болест, која ће је однети у неколико месеци, крајем јуна 2016. Много је непознаница. Бог да јој душу прости...
 |
| Толико паучине у нашој кући на селу. Као да је луче не пауци, него време, године, смрти блиских бића... Бришем паучину, где год је угледам... али она као да се појављује поново и поново... заинат... |
Понедељак, 14. јули 2003. Око 22: 42 ч
Телефонирам , и питам.
- Како си? Где си?
Каже име варошице на југу Србије.
Откуд тамо?
- Како си?
- Лоше... не могу више...
Болест... Да ли говори о болести?*
- Јавићу ти се сутра, кажем. - Води рачуна о себи...
- Више нема о чему да се води рачуна...
- ??!!
____________
* Петнаест година касније, уочи Спасовдана 2018. године, помишљам, можда је, још тада, знала, за своју, потајну и подмуклу болест, која ће је однети у неколико месеци, крајем јуна 2016. Много је непознаница. Бог да јој душу прости...
ДИПЛОМАТИЈА КВИНТЕ, "ВЕЛИКИХ"
Неће бити компромисне понуде Запада за Косово
За водеће западне земље независност КиМ је завршен процес, што потврђују
чињеница да ће Еулекс од 15. јуна имати саветодавну улогу, као и све отворенија
подршка формирању тзв. косовске војске -
КОМЕНТАР : - Василијепре 11 сати. - Највећи
проблем је што је за Америку и Запад статус Косова решен и о томе не желе да
разговарају и, како незванично сазнајемо, највише што нуде Београду
јесте формирање Заједнице српских општина, што је дефинисано Бриселским
споразумом. Треба реци народу у цему је проблем. Када дипломате великих дрзава несто признају онда се готово никада не врацају уназад без обзира дали је уцињена греска или не ради кредибилности дрзава и њихових дипломатских представника. Србија немозе признати Косово јер се ради о историјској и духовној вези и вазности Косова за српски народ у будуцности а осим тога ту је и правна резолуција
цовецанства то јест УН 1244. Косово није нека приватна твртка која се након пропасти ликвидира и престаје постојати за бивсег власника или се регистрије под другим именом неког новог власника.Западне дрзаве се понасају према Косову као да се ради о приватној фирми. То је филозофија економије
а не зивота и духа народа.
Неће бити компромисне понуде Запада за Косово
За водеће западне
земље независност КиМ је завршен процес, што потврђују чињеница да ће Еулекс од15. јуна имати саветодавну улогу, као и све отворенија подршка формирању тзв.косовске војске
уторак, 15. мај 2018.
Nijemi svjedoci vremena, stari bosansko-hercegovački gradovi
Muzika : Ravel - Bolero
Izvođač : Andre Rieu I sva mi Bosna Sanjam da Bosnom tumaram uzduž i poprijeko, sa štapom u ruci, pješice. I da se s tog elizejskog lutanja ne vraćam. Ubošnjen zanavijek. Usjenjen. U san zanesen. Snajka me, sanjam, boščalukom darivala. Ćaća, reče, evo ovo, neka ti se u putu nađe. Za sve što jesam. Za moj čardak ni na nebu, ni na zemlji. Za moju ubitačnu tugu, kojoj lijeka niđe nejma. Za moj jad. A u boščaluku jedna presvlaka, jedna majčinom rukom tutnuta jabuka (otkud ti, mati?) i sva mi Bosna: Sa svim putovima i puteljcima, sa svim vodama i livadama, sa svim brdima i brdeljcima, sa svim proplancima i klancima, sa svim pjesmama, razgovorima i šutnjama, s djecom, s omladinom, s ostarinom, sa svim radostima i tugama, nadama i nadanjima, sa svim narodima i vjerama, sa svim gradovima, kasabama, selima i zaseocima, sa svim mahalama, sa svakom čaršijom, i s Baščaršijom, sa svakom ulicom, sokakom i ćorsokakom, sa svim džamijama i crkvama, sa svakom kućom (i s onom u brdu iznad Nemile, pred kojom svu noć tamu razgoneći svjetiljka gori), sa svakim dvorištem i avlijom, sa svakom okućnicom, sa svim pašnjacima (na Vranici, na Vlašiću, na Zvijezdi, na Borji, na Romaniji i Glasincu, na Čemernom, na Grmeču, na Kozari, na Motajici, na Majevici), sa svakom kravom, ovcom, konjem, psom, vukom, sa svakim međedom, sa svakim zecom, jazavcem i ježom, sa svakom lasicom i lisicom, sa svakim mravinjakom i osinjakom, sa svakom kokoši, pijetlom, sa svakom patkom i guskom, i kozom, sa svakim mišem (brašnarom, poljarom i slaninarom), sa svim mačkama, kućnima i okokućnima, sa svakom vranom, čavkom i svrakom, sa sjenicom i žunom, sa svakim čvorkom, kosom i vrapčićem, s jastrebom i lastavicom, s golubom i s grlicom, s visokom ševom, sa svakom biljkom, sa svakim jaglacem, sa svakom čuvarkućom, sa svakom granom jorgovana, sa svakim grmom ruža, sa svakom lijepom katom, sa svakom lijehom, sa svakim u bašči božurom i sa svakom baščom (od Kostajnice do Fojnice i od Zenice do Srebrenice), sa svakom vlati trave, sa svakim žitnim klasom, sa svakim kukuruznim klipom, sa svakim drvetom, sa svim oranicama i sa svim voćnjacima, sa šljivicima, sa svakim kamenom, sa svakim grumenom zemlje, sa svakim vremenom i nevremenom, sa svakim oblakom i svakom vedrinom, sa svakim lahorom i svakom vjetruštinom, sa svakim potočnim žuborom, sa svakim glasanjem česme, sa svakim zujem pčele, sa svakom gorskom jekom, sa suncem na danjem nebu, s mjesecom na nebu noćnom, s vlakom što tutnji kanjonom Bosne, tamo kod Vranduka, s Vrhbosnom i s Donjim krajem, sa svakim putnikom, sa svakim domaćinom, sa svakom majkom i stramajkom, sa svakim đedom, sa svakom sejom i bratom, sa svom čeljadi i unučadi, sa svima živima i sa svima mrtvima, sa svakim grobom i sa svakom kolijevkom. Takvim me snajka boščalukom darivala. Pa ti vidi, kaže, što ćeš i kamo ćeš. Tako eto sanjam da Bosnom tumaram. Mir sebi da nađem. Smirenje. Mjesto počinka. Dom vječni. Zdravko Malić, 1995.
Категорија
Људи и блогови
понедељак, 14. мај 2018.
Шта да се ради?
(...)
Почетком јуна 2003. - Тржиште- Трговина некретнинама. Цене у плаћеним огласима нереалне. Два пута, и пет пута веће од реалних.
Размена новца. Затворене мењачнице. Негативне мисли. Компјутер ће ми поправити тек кроз две недеље! Шта да се ради?
Мачак стар. Али бистре очи, поглед: гледа ме право у очи.
Купио нов телефон...
Не могу да спавам.
Тржишни барометар.
У уметности: или или. Неам средине.
Нови живот не почиње продајом стана. Ех, кад би ишта добро почињало продајом...
= извор: ИЗ НЕОБЈАВЉЕНИХ РУКОПИСА (МИШЉЕН. МИШЉЕНОВА ЗАГРАДА)
Почетком јуна 2003. - Тржиште- Трговина некретнинама. Цене у плаћеним огласима нереалне. Два пута, и пет пута веће од реалних.
Размена новца. Затворене мењачнице. Негативне мисли. Компјутер ће ми поправити тек кроз две недеље! Шта да се ради?
Мачак стар. Али бистре очи, поглед: гледа ме право у очи.
Купио нов телефон...
Не могу да спавам.
Тржишни барометар.
У уметности: или или. Неам средине.
Нови живот не почиње продајом стана. Ех, кад би ишта добро почињало продајом...
 |
| фотографија Бранке Веддер |
= извор: ИЗ НЕОБЈАВЉЕНИХ РУКОПИСА (МИШЉЕН. МИШЉЕНОВА ЗАГРАДА)
недеља, 13. мај 2018.
субота, 12. мај 2018.
петак, 11. мај 2018.
Спрудњајка, комшије, понекад у предвечерје /БелаТукадруз
Понекад, у ведро предвечерје, уз љуту, проведемо испред Велике магазе, тј. испред собе у којој сам рођен, неко време, уз разговр, опуштени. Разговарајући о стварима које нас тиште, али и о свакодневним проблемима, или о успоменама, које одједном, одбејзд усјрсну, и слете, као спрудњајка, насред дворишта. Ту птичицу која скакуће по спрудовима крај Пека, сад посматрамо како лови у нашем дворишту испод јела муве или црвиће. (Негде је зову и чобаница, јер радо прати овце, стада, слеће на овчија леђа и лови муве.) Нешто је поплашило и полете на врх суседовог крова: на слици издалека увећана, као да је голуб...
..
Драган је неких осам година млађи од мене, бори се, и свашта зна и о животу о п биљкама, воћу и лозама, као ловац доста је тога доживео и запамтио. Прича нам како су му рупара, умало убили јазавци, који су се много намножили....
Лоза крај које стојим произведена је у његовом винограду. Расте на месту једне оскоруше, која се осушила.
..
Људи се све мање друже, па и комшије на селима. Али. то са нама није случај. Добар комшија је нека врста земаљског анђела.
..
.. У чему је разлика између неба јужне Шведске, око Бороса или изнад Гетеборга, и Мишљеновца, или неба изнад Доњег Звижда у једно овакво мајско предвечерје? У пругама на небу: у Шведској много има тих злокобних сребрнастих пруга на небу, које се шире као дим, као магла, и затварају северно небо... Овде барем имамо мало више топлине, светла, сјаја и илузија, надам се... (10.05.2018)
четвртак, 10. мај 2018.
Стања / БелаТукадруз
(....)
(одломци)
 |
| цвет краставца |
Недеља, 5 мај 1996. 9:00.
Бојазан.
Бол, тих, у грудима.
У раменима..
*
Пејсажи у роману "Др Живаго"... скоро је завршено све у рукопису "Свеска ХОМОЉСКИ МОТИВИ".
Око 14. Завршио.
Побио туце бубашваба.
Почистио кухињу.
** се јавила из "Клуба". Чудан глас...
Вратио се Одоздо. 22 часа. Из пакла....
Бесмисао живота у градовима у време транзиције.
Бесмисао живота у селима човека без салаша и воље... (...)
 |
| Лишај на ћерамиди |
= извод, из НЕОБЈАВЉЕНИХ БЕЛЕЖНИЦА...
Пријавите се на:
Постови (Atom)
ФРЕСКЕ
ПОСЛЕДЊИХ ВРЕМЕНА