НОВОСТИ – ДИЦ-a Билтен "Сазвежђа З"

СПЕКТАР

СПЕКТАР
НовиБусур

ПРЕВЕДИ - TRANSLATE

Приказивање постова са ознаком ЛеЗ 0013500. Прикажи све постове
Приказивање постова са ознаком ЛеЗ 0013500. Прикажи све постове

петак, 19. јануар 2018.

Из "АПОКРИФНОГ ДНЕВНИКА" / Александар Лукић

Снимљено под сводовима Велике магазе, Мишљеновац, 2017.


СТРАХ ОД ЗИМЕ


Последица зиме: тридесет осам жртава.
Живе заспале узе себи у крило; 
привремен савез: лед - укочен поглед. 
Смрзавање до костију. Читам имена: 
јадни људи. Не познајем никог.
Кратки зимски рапорт писан у форми песме. 
Песме без строфа у јануару.

Патим са вама несретници! 
Ко жив, ко мртав: патим! 
Раставићи нежни: на узбуну!

Jагњећи кожух да је био на вама,
Бог да вас види. Па, удри мећаво,
дувај кошаво: џаба зборим.

Мој страх од зиме: нема име.
Од младости мрзим зиму. 

Набавити јагњећу кожу за 
кожух данас равно је чуду. 
И то ме чини  преосетљивим. 
Кожуваре збриса закон понуде 
и потражње: излишно. 
Комерцијални подваљак: мода. 
Пернат капут.

Мали жути продавци нуде
кинески шушкавац у замену.
Радња жутих - смрди на ималин.
Или кофу помија: тако некако.
Мали зимогрожљиви створе,
преосећајни облутку, кажем,
прекрсти се трипут. Кожуси 
ишчезоше разуми: изрони из 
урвина времена, другачији је 
ово свет. Приони. Кијај. 
Напред: крој по мери.

Чистота анђеоске душе 
савлађује саблазан зиме. 
У нашем крају:
јабуке обране.  

Не гурај прст у око косоокима.
Сваке зиме бар једном нагрне 
да пада опаки снежић – пршић. 



Део једног немогућег филма, рођена браћа. Крај лета, 2017. Врата Звижда


АПОКРИФНИ ДНЕВНИК ПИСЦА

Немам потребу да водим дневник. 
Јавни нужник славних обиђох: запахну лично.
Стихове једва пишем у мојој енклави, 
па, не идеализујем лиричаре, знате:
тешком муком пишем стихове.
Имам такт

ФРЕСКЕ

ФРЕСКЕ
ПОСЛЕДЊИХ ВРЕМЕНА